ТҮРКІСТАН ОБЛЫСЫНЫҢ ОНКОЛОГИЯЛЫҚ ПАЦИЕНТТЕРІНЕ ПАЛЛИАТИВТІК КӨМЕКТІҢ КӨРСЕТІЛУІН ТАЛДАУ
Кілттік сөздер:
паллиативтік көмек, ережелер, хоспис, паллиативтік көмек орталығы, есірткіге қарсы препараттар, онкологиялық науқастар.Аннотация
Кіріспе. Онкологияда паллиативті көмек маңызды рөл атқарады және онкологиялық аурулардың төтенше кезеңдеріндегі пациенттердің өмір сүру сапасын қолдауға бағытталған, ол науқасқа күтім жасау, ауырсынуды және басқа физикалық белгілерді бақылау, науқас пен оның айналасына психологиялық, әлеуметтік қолдау көрсету болып табылады.
Мақсат. Түркістан облысындағы паллиативтік көмектің жай-күйі мен қолжетімділігін талдау.
Зерттеу әдістері. Амбулаториялық медициналық ұйымдардың, стационарлық қызметтің, сондай-ақ мобильді бригадалардың қызметін ескере отырып, онкологиялық науқастарға паллиативтік көмек қызметінің әртүрлі бағыттарын талдау.
Нәтижелері. Мақалада Түркістан облысының аудандары/қалалары бөлінісінде онкологиялық науқастарға паллиативтік көмектің 2025 жылғы қызметіне, өткен жылдармен салыстыр-
ғанда, сондай-ақ онкологиялық науқастарға үйде паллиативтік көмек көрсету үшін мобильді бригадалардың жұмысына талдау жүргізілді.
Талқылау. Қазақстанды қоса алғанда, әлемде онкопатологиямен сырқаттанушылықтың артуы байқалады. Нәтижесінде паллиативтік көмекке мұқтаждар саны артып келеді. Түркістан облысы бойынша 2024 жылы бірінші жартыжылдықта паллиативтік көмекке мұқтаж ауыр науқастардың саны 150 науқасты құрады. 2025 жылдың 9 айында мобильді бригаданың 212 ауыр онкологиялық науқасқа қызмет көрсету үшін шығу саны 5854 құрады.
Қорытынды. Онкологиялық науқастарға паллиативтік көмек көрсету қызметін талдау көрсеткендей, мұқтаждар саны артып келеді. Бұл Қазақстанда паллиативтік көмекті дамытуға назар аударуды күшейтуді талап етеді, оның физикалық қолжетімділігі туралы мәселе әлі де өзекті болып қала береді.
Библиографиялық сілтемелер
СПИСОК ЛИТЕРАТУРЫ
1. Freudenberger H. Staff Burnout // Journal of Social Issues. 1974;30(1):159–165. http://dx.doi.org/10.1111/j.1540-4560.1974.tb00706.x
2. Maslach C., Jackson S. Maslach Burnout Inventory. Palo Alto, CA: Consulting Psychologists Press, 1981: 47 p.
3. Бойко В. В. Энергия эмоций в общении: взгляд на себя и на других. СПб.: Питер, 1996: 480 с.
4. Shanafelt TD, Hasan O, Dyrbye LN, et al. Changes in Burnout and Satisfaction With Work-Life Integration in Physicians and the General U.S. Working Population Between 2011 and 2020 // Mayo Clinic Proceedings. 2021;96(7):1681–1694.
5. Shanafelt TD, Boone S, Tan L, et al. Burnout and Satisfaction With Work-Life Balance Among US Physicians Relative to the General US Population // Archives of Internal Medicine. 2012;172(18):1377–1385
6. Hiver C, Isnard C. Radiguer F, et al. Burnout prevalence among European physicians: a systematic review and meta-analysis // European Journal of Public Health. 2022;32(6):1000–1010
7. Холмогорова А.Б. Эмоциональное выгорание и психическое здоровье медицинских работников // Вопросы психического здоровья детей и подростков. 2019;2:5–15
8. Игумнов С.А. Психическое здоровье медицинских работников: синдром эмоционального выгорания // Психиатрия, психотерапия и клиническая психология. 2015;6(2):76–84
9. Щавелёва Н.С. Эмоциональное выгорание у врачей и медсестёр: распространённость и профилактика // Медицинская психология в России. 2017; 9(3):24–32
10. World Health Organization. Global Health Observatory Data Repository. Health workforce density. Geneva: WHO, 2020.
11. Максудова А.С. Эмоциональное выгорание у медицинских сестёр стационаров г. Алматы // Вестник КазНМУ. 2019;2:145–149
12. Ассимов А.А., Нурмуханбетова Ж.К., Муканова Г.Ж. Эмоциональное выгорание у врачей первичного звена Казахстана // Вестник КазНУ. Серия психология и социология. 2020;3:62–70
13. Желязо А.А., Казырова Г.С. Синдром эмоционального выгорания у медицинских работников Казахстана: факторы риска и профилактика // Медико-социальные проблемы и здоровье. 2021;20(1):33–40
14. Жусупова Н.К. Эмоциональное выгорание у медицинских работников в условиях пандемии COVID-19 // Психология и медицина. 2021;2(4):17–25
15. Maxudova M, Ibrayeva A, Saduakasova K, et al. Burnout among hospital nurses in Kazakhstan: prevalence and component analysis // Nursing Reports. 2025; 15(3):92–101. https://doi.org/10.3390/nursrep15030092
16. Lee S, Assimov M, Ignatiev Y, et al. Prevalence and factors of professional burnout among primary healthcare workers in the Republic of Kazakhstan: results of a national study // Georgian Medical News. 2024;352–353:59–68.
17. Migina L, et al. Professional burnout in primary health care workers of the Republic of Kazakhstan // Central Asian Journal of Global Health. 2023;(online).
18. Abdiorazova A. Burnout of medical workers in Astana, Kazakhstan: prevalence and associated factors // Nazarbayev University School of Medicine Reports. 2018. (online).
19. Maxudova M, Abdrakhmanova A, Dyussembekova S, Zhexenova S. Zhumanova G, Aimagambetova G. Burnout among hospital nurses in Kazakhstan // Nursing Reports. 2025;15(3):402–415. https://doi.org/10.3390/nursrep15030032
20. Vinnikov D, Romanova Z, Ussatayeva G, Tulekov Z. Occupational burnout in oncologists in Kazakhstan // Occupational Medicine. 2021;71:375–380. https://doi.org/10.1093/occmed/kqab121
21. Shalkharova Z, Amangeldiyeva A, Tursynbekova G, et al. Professional burnout among primary healthcare workers in Kazakhstan: prevalence and factors // Healthcare (Basel). 2023;11(5):1011–1025. https://doi.org/10.3390/healthcare11050711
22. Kudaibergenova M, Kolesnikova Y, Dyussembekova S, et al. Occupational burnout among healthcare workers in Central Asia during the COVID-19 pandemic // Journal of Affective Disorders. 2022;299:626–634. https://doi.org/10.1016/j.jad.2021.11.056
23. Мухамедьярова Г. М., Жумабекова А. С. Профессиональное выгорание медицинских работников Казахстана: анализ современных исследований // Вестник КазНМУ. 2021;5(3):45–53
24. Maslach C, Leiter MP. Burnout and engagement in the workplace: a century of research // Annual Review of Psychology. 2016;67:397–423
25. Ахмедов А.Р., Лебедева С.В., Соловьёв А.С. Синдром профессионального выгорания у медицинских работников крупных городов России // Психология труда и управления. 2019;1:12–22
